Pasivna kuća – sistem gradnje kao stvoren za naše podneblje

pasivna kuća naslovna sigma nekretnine zrenjanin

Pasivna kuća je termin koji se, prvenstveno, vezuje za celokupan sistem gradnje koji se, širom sveta, smatra građevinskim standardom. U pitanju je gradnja koja zbog svojih naprednih sistema dogrevanja i izolacije može da omogući čak deset puta manju potrošnju energije za klimatizaciju i grejanje.

Većini nas ovaj je sistem nepoznat. Jasno, jer mahom živimo u domovima koje je i zimi i leti potrebno tretirati kako bi prostorije bile dovoljno tople ili hladne. To znači da je u našim domovima uglavnom zastupljen klasični sistem grejanja, dakle, i veća potrošnja.

Šta pasivna kuća uopšte predstavlja?

To je, u stvari, objekat koji poseduje veoma nisku potrebu za energijom grejanja, pa ujedno ne iziskuje aktivne sisteme grejanja. Pasivnost ovih objekata odnosi se upravo na to – ove kuće greju se pasivno, odnosno, korišćenjem unutrašnjih izvora toplote uz minimalno dogrevanje vazduhom.

pasivna kuća primer sigma nekretnine zrenjanin

Pasivna kuća – karakteristike?

Reč je o građevinskom standardu u svetu, objektu koji karakteriše komfor i tokom zimskog i tokom letnjeg perioda. Ovo građevinsko rešenje izvodljivo je dosegnuti jedino kvalitetnom kombinacijom materijala, dizajna i, naravno, tehnologije.

Pasivna kuća ima odličnu izolaciju, dobro je zaptivena i poseduje mehanički sistem ventilacije u kom je omogućena rekuperacija.

Pasivna kuća nije nešto naročito revolucionarno, mada zvuči kao da jeste.

To je važno napomenuti jer se,nakon uvoda, stiče utisak da se iza pojma pasivna kuća krije nešto poprilično skupo. Taj utisak itekako može da demotiviše. Međutim, niti je reč o preskupom konceptu, niti se za gradnju moraju obezbediti nerealni materijali. Da pojasnimo: pasivna kuća je kuća projektovana tako da se od samog temelja putem izolacije smanjuju gubici energije do 10 puta.

pasivna kuća parcela sigma nekretnine zrenjanin

Dobra termička izolacija – važan faktor

Konkretno, sve neprovidne konstrukcije moraju biti izolovane tako da je koeficijent prolaza manji od 0,15W/m2. To se u praksi postiže slojem termoizolacije od 20 ili 30 cm. Pomenuli smo i zapitivenost, veoma važnu stavku. Neophodna je, jer se uz njenu pomoć uspostavlja veoma važna stvar: kontrola razmene spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha. Tu je od pomoći vazdušnonepropusni sloj poput zaptivne folije, malteracije, ploča na bazi drveta ili nešto sasvim drugo.

Pasivna kuća mora da ima kvalitetna vrata i prozore

Prozori i vrata važna su stvar za izolaciju pasivne kuće. Zato je nužno da oni budu većeg kvaliteta nego što je slučaj sa objektima koji su izolovani na standardan način. Dakle, obavezni su prozori od profila bez toplotnog mosta, odnosno, prozori koji ne provode spoljašnju temperaturu na unutrašnju stranu.

PVC profili su dobra rešenja – najčešće troslojna stakla koja između slojeva imaju komore ispunjene gasom za termoizolaciju.

pasivna kuća shema sigma nekretnine zrenjanin

Istini za volju, pasivna kuća i način na koji je konstruisana i do kraja izvedena, baš i ne izgleda kao najprijatnije mesto za život. Razumljivo, jer: ko bi želeo da živi u hermetički zatvorenom prostoru? Ipak: nije sve tako crno-belo.  Upravo hermetičnost onemogućava nekontrolisano gubljenje toplote u zimskom periodu. Što je argument od velike važnosti.

Naznačili smo već, pasivna kuća se ne služi klasičnim sistemima grejanja, kao što su radijator ili podno grejanje. Kod nje se temperatura održava pomoću prinudne cirkulacije vazduha, pa hermetična i, samim tim, odlično izolovana kuća smanjuje utrošak energije za održavanje odgovarajuće temperature.

Ipak, i pasivna kuća traži svoje dogrevanje. Pošto je ukupan utrošak neuporedivo manji, i grejanje na struju je izvodljivo. Međutim, najefikasniji je sistem toplotnih pumpi, jer one za istu količinu energije koju proizvodu troše tri puta manje energije od struje.

O sistemu toplotnih pumpi smo već pisali: Toplotne pumpe – efikasni sistem grejanja

pasivna kuća iznutra sigma nekretnine zrenjanin

Pasivna kuća je u Srbiji, na neki način, koncept budućnosti.

U proseku, pasivna kuća bi svoja početna ulaganja, kroz niske troškove, mogla da isplati za oko osam godina, i da nastavi svoj tempo niske potrošnje. Svejedno, kod nas je trenutno to nedovoljno da bi se porodice masovno odlučile na ovu gradnju. Ipak, sigurno je da će cene, kada govorimo o energentima, nadalje samo rasti, pa će u nekom trenutku postati jasno da je pasivna kuća, u stvari, jedan od najrentabilnijih sistema gradnje.

U prevodu: doći će i njeno vreme.

Kategorije

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *